Mračna strana društvenih mreža: Kako izbeći zamke


U prethodnih desetak godina, društvene mreže su dramatično promenile način na koji pojedinci, grupe i organizacije kreiraju, dele i koriste online informacije. Domet, sveprisutnost, interaktivnost i korisnost društvenih medija odgovorni su za to što se gotovo 90% pripadnika Generacije Z i većina pripadnika Generacije Y u Evropi odlučuje za društvene mreže umesto tradicionalnih medija. Prema jednom istraživanju, u 2017. godini korisnici su u proseku provodili 2 sata dnevno na društvenim mrežama i u slanju poruka. Mnogi istraživači, ali i marketari ističu „svetlu stranu“ društvenih mreža i prednosti koje one omogućavaju u smislu građenja odnosa između kompanija i potrošača. Kompanije koriste ogromnu moć društvenih medija da bi unapredile svoju marketinšku strategiju, razvoj proizvoda, korisničku podršku, odnose s javnošću, odluke u vezi sa ljudskim resursima i druge aktivnosti za koje je ključna razmena informacija i angažovanje potrošača i zaposlenih.

Prema istraživanju proveo Eurostat-a, skoro 50% svih kompanije u Evropskoj Uniji koristilo je najmanje jedan oblik društvenih medija u 2017. godini, kako u svrhu objavljivanja sopstvenog sadržaja, tako i radi boljeg razumevanja ponašanja potrošača, kroz analizu sadržaja koji kreiraju i objavljuju upravo njihovi korisnici, interakcije na društvenim mrežama i intelektualne svojine korisnika. Ipak, sve veći broj socijalnih teoretičara, psihologa, stručnjaka za obrazovanje i pravnih stručnjaka ukazuje na nespornu “mračnu stranu” društvenih mreža. Jedan od bivših čelnika Facebook-a nedavno je izjavio da žali što je svojim radom i angažovanjem umnogome doprineo „cepanju društvenog tkiva.” Ova izjava na idealan način prikazuje sveprisutnost društvenih mreža i način na koji one podrivaju slobode i dobrobit pojedinaca i zajednica širom sveta. Svi su upoznati sa (ili su čuli za) sajber maltretiranjem, “trolovanjem,” narušavanjem privatnosti, lažnim vestima i zavisnošću od mreža.

Veliki broj Britanaca od 14-25 godina smatra da društvene mreže, uključujući Instagram, Facebook, Twitter ili Snapchat, pojačavaju samosvest i strah da će nešto propustiti (“fear of missing out”), što često dovodi do depresije, poremećaja spavanja i anksioznosti. Pored upada u naše privatne živote, društvene mreže utiči i na način na koji obavljamo posao, pre svega u smislu disbalansa između posla i privatnog života budući da su granice između ove dve sfere naših života postale prilično nejasne. Iako i sami čelnici društvenih mreža ukazuju na njihov štetan uticaj, čini se da korisnici nisu previše zabrinuti zbog potencijalnih rizika i dugoročnih posledica svojih izbora.

S obzirom da ogroman broj zaposlenih i kupaca širom sveta pripada takozvanim “digitalnim urođenicima,” generaciji koja je odrasla u digitalnom okruženju, sa društvenim mežama “na dohvat ruke,” toliko su se navikli na njih da jedina stvarnost koju zaista poznaju znači “blejanje” na mrežama. Da bismo iskoristili nesumnjivo ogromnu moć društvenih mreža, neophodno je da razumemo kako smo stigli dovde i koje su to mračne strane društvenih mreža kojih treba da budemo svesni kako bismo mogli da smanjimo potencijalne rizike i donesemo bolje, informisane odluke.

Priča o “mračnoj strain “društvenih mreža“ zapravo jes ista poput priča o negativnim posledicama mnogih savremenih fenomena uključujući preduzetništvo, brzu hranu ili tržište kapitala, na pojedinca i društvo u celini. Važno je, pri tom, da se klonimo generalizovanja, budući da društvene mreže nisu samo crne ili bele, svetle ilii mračne, korisne ili beskorisne. Kao što je slučaj i sa mnogim drugim tehnološkim inovacijama, društvene mreže nisu dihotomni sisemi, ali imaju svoju svetlu i tamnu stranu (‘revolucionarni’ pronalazak Alfreda Nobela unapredio je rudarstvo i građevinarstvo, ali i ratovanje koje je umnogome ‘profitiralo’). Na sličan način, društvene mreže se koriste i za povezivanje sa prijateljima i porodicom koje ne viđamo često, ali i za udaljavanje od onih sa kojima provodimo život.

Činjenica je da novi vidovi interakcije i drugih aktivnosti na društvenim mrežama, poput ‘šerovanja’ ili konverzacije, mogu da dovedu do ‘srozavanja’ reflektivnog mišljenje, promovisanjem specifičnog načina razmišljanja koje vodi ka moralnoj i kognitivnoj površnosti. Kada su društvene mreže u pitanju, takođe se radi i o ličnoj percepciji njihovih svetlih i mračnih strana. Gerontološka sestra iz jednog straračkog doma u Velikoj Britaniji objavila je na Facebook-u fotografiju na kojoj peva svojim ‘štićenicima’ iz doma, zbog čega je dobila otkaz. Smatrala je da je objavljivanje takve fotografije bezazleno i dobronamerno, ali njeni poslodavci nisu. Sa druge strane, postoje slučajevi poput Britanca koji je napravio online takmičenje i sebi i drugima dodeljivao “pedopoene” za deljenje snimaka seksualnih zločina nad maloletnicima.

Postoje značajne razlike u načinu na koji prestupnici doživljavaju svoje postupke. S jedne strane, sajber-maltertiranje se koristi za namerno nanošenje štete pojedincima, ali preterano ‘kačenje’ fotografija pozitivnih iskustava i bogatstva može nenamerno da nanese štetu onima koji nemaju toliko sreće. Pored toga, određene aplikacije zahtevaju i određeno tehnološko znanje (kao, na primer, hakovanje), dok neke druge može bukvalno svako da koristi (poput objavljivanja video snimka). U svom istraživanju o manje privlačnim aspektima drušvtenih mreža, Kicman i saradnici su kreirali okvir okvir (“honeycomb framework”) koji sadrži sedam ‘gradivnih blokova’ društvenih mreža, kako bi unpredili znanje o načinimana koji pojedinci, grupe i organizacije koriste različite društvene mreže, ali i da bi opisali različita iskustva korisnika društvenih mreža. Ovi ‘gradivni blokovi’ ili funkcionalnosti ukazuju na to u kojoj meri korisnici mogu međusobno da komuniciraju/razgovaraju, razmenjujju sadržaj, obaveštavaju druge os svom prisustvu na mreži, formiraju odnose, imaju uvid u reputaciju drugih korisnika, formiraju grupe/zajednice i otkrivaju svoj identitet. Društvene mreže uveliko koriste ove funkcije u interakciji sa fizičkim licima, ali I u svrhu obavljanja određenih poslovnih funkcija ili kreiranja poslovnih modela za organizacije. Svaki od ovih gradivnih blokova može takođe da se koristi za analizu različitih aspekata mračne strane društvenih medija (ključni negativni aspekti ili posledice za svaku od funkcionalnosti prikazani su na donjoj slici).

Društveni mreže konstanto rastu, menjaju se i unapređuju, dok ponašanje ljudi na mreži u najboljem slučaju stagnira. Ponekad se čini da društvene mreže zapravo modifikuju ili čak potiru neke ljudske osobine koje nas i čine “društvenim životinjama.” Kompanije koje žele da se zaštite od uobičajenih zamki i rizika vezanih za društvene mreže, mogu da koriste gorenavedeni okvir kao smernicu u funkcionisanju na mrežama. Detaljnom analizom ovih elemenata (komunikacija/konverzacija, dejenje, prisutnost, odnosi, reputacija, grupe i identitet), kompanije mogu da dobiju uvid u negativne aspekte korišćenja društvenih mreža koji mogu negativno da utiču na njihove brendove, kupce, ali i zaposlene. Potrebno je više istraživanja i više praktičnog razumevanja da bismo svi zajendo, kao pojedinci i grupe, unapredili način na koji koristimo društvene mreže i umanjili efekat „mračne strane.” Konačno, nadamo se da će vas ovaj članak motivisati da razmislite i shvatite težinu dugoročnih posledica neadekvatne i neetičke upotrebe društvenih mereža. Možete mnogo da dobijete, ali i mnogo da izgubite!

SIPOD DIGITAL

Započnite.Odbrojavanje!

Digitalna marketinška agencija

+381 11 4037464

Bulevar kralja Aleksandra 438, Beograd, Srbija

©2020 Sipod Digital. All Rights Reserved.

SIPOD DIGITAL

Započnite.Odbrojavanje!

Digitalna marketinška agencija

+381 11 4037464

Bulevar kralja Aleksandra 438, Beograd, Srbija

©2020 Sipod Digital. All Rights Reserved.